Moja Autorska poezija
Blog
četvrtak, studeni 26, 2009


Kao krik u osamljenoj noći, osnažen milinom ljepote 
tvoje milujem oblake! Svaku noć zvonjava u zjenici 
oka tvoga, svo bogatstvo pred tvoju dušu stavljam 
i odmaram se na poljima zadovoljstva. Promatrale 
su me bezbrojne riječi, slagale u niz netaknute misli, 
ni jedan uzdah, ni jedan poljubac više nisu daleka 
čežnja kada tišina neba tiho zajeca u meni! 

Grlim te u svakom bolnom čekanju, provlačimo se 
kroz krošnje isprepletenih prstiju, strpljivo, nježno 
bujaju oblaci strasti, uzvišeno nebo potajno nas 
krijepi, tražim smisao razgovora, jer prije nego 
nastavim, želim da me čuješ onakvog kakav jesam 
ili želim biti, ne pitam te više, niti želim znati zašto 
s dna moje duše uvijek izvire sjeta i pravim me 
dodirom dira a ti dalje uzmićeš poslije svake moje 
riječi i ostavljaš me, ostavljaš me a da toga nisi 
svjesna...©


JJBraddock @ 18:35 |Komentiraj | Komentari: 4 | Prikaži komentare
Arhiva
« » tra 2018
  • p
  • u
  • s
  • č
  • p
  • s
  • n
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25
  • 26
  • 27
  • 28
  • 29
  • 30
P.S.
Powered by Bomb Mp3 Music Player
Index.hr
Nema zapisa.